Započeli smo proces osnivanja i izgradnje Centra za fiziku i kosmologiju koji će se nakon finalizovanja teorija i dobijenih predikcija odvijati u nekoliko faza:

• Tehnološki projekat
• Izgradnja infrastrukture
• Nabavka opreme i materijala
• Izgradnja višenamenske laboratorije i pomoćnih objekata

Osnovna funkcija višenamenske laboratorije, one čija će se unutrašnjost brzo i lako prilagoditi različitim eksperimentima koji se izvode, jeste da se eksperimentalno potvrdi:

• primenu efekta Uspenskog na zavisnost mase, prostor – vremena, svetlosti i gravitacije;
• potragu za pliroforiom (informacijama) kao najosnovnijim gradivnim konstituentom materije i energije;
• delovanje na informaciju u cilju promene stanja iz As(c) u Bs(c);
• eksperimente koji prizilaze iz teorije o svetlosti, gravitaciji i prostor – vremenu.

Laboratorija neće biti novi C.E.R.N., Fermilab, SLAC i slični LHC (Large Hadron Collider) koji trenutno postoje širom sveta. Prave se i noviji i još skuplji i moćniji akceleratori (Japan, Kina). Oni su u mnogome doprineli novim i bitnim saznanjima u fizici pa i kosmologiji, ali su došli do tačke kada više od njih nema mnogo pomoći. Trka za skupljim i moćnijim samo je pitanje prestiža, a ne objektivne težnje da se još dublje prodre u suštinu prirodnih fenomena. Ti veliki linearni ili kružni podzemni tuneli od 3, 5, 27, 80 kilometara, u koje se ulažu enormne svote novca, neće biti ni od kakve posebne koristi u fundamentalnim istraživanjima, pogotovo kad je reč o fenomenima ispod plankove dužine i plankovog vremena. I dalje će samo grebati po površini fenomena. Da bi akcelerator, bar u dobroj meri, pomogao da prodremo dublje u taj svet koji želimo da spoznamo i koji nas toliko interesuje i zbunjuje, morao bi biti najmanje veličine Sunčevog sistema, a to je, naravno, naučna fantastika. Nedostatak promišljanja da se mnogo više može postići u daleko manjoj laboratoriji za neverovatno manji novac posledica je nerazumevanja bazičnih prirodnih fenomena i izostanka zdrave naučne mašte. Premda, danas nauka ne ide tamo gde nema mnogo novca pa je i to vrlo bitan razlog.

Dakle, u jednoj skromnoj, ali moćnoj laboratoriji, pokazaće se i dokazati daleko više nego na ogromnim i preskupim tehnološkim građevinama današnje nauke. Štaviše, suština i istina prirode je cilj kojem stremimo. Dok  poput lovaca sa praznim puškama lovimo „Božje i anđeoske čestice“, dodatne dimenzije i paralelne univerzume, ova laboratorija će prići mnogo bliže „prafenomenima i zakonitostima u kreiranju univerzuma“. Za tako nešto je potrebno samo malo, ali vrlo smisleno da se poigramo EM talasima(svetlošću), gravitacijom i prostor – vremenom. Najveći deo eksperimenata koji su potrebni da bismo došli do gore navedenih potvrda, zapravo su fokusirani na ponašanje svetlosti u uslovima vakuuma prilikom raznih dejstava na nju. To će nam dati odgovore na mnoga ključna pitanja za koja danas nemamo odgovore: šta su, kako i zašto rade masa, energija, talasi, prostor-vreme, gravitacija, bozoni, leptoni, mezoni, barioni, informacije(arhioni)…! Ne moramo daleko u kosmos sa skupocenim aparaturama kako bismo uhvatili gravitacione talase. Isto to možemo ovde na Zemlji sa najskromnijim mogućim sredstvima. Ključevi vrata iza kojih se skrivaju ogdovori na gotovo sva pitanja su svetlost i vreme. Oni će nas odvesti ka najdubljim tajnama stvarnosti!

Da ponovimo, prevashodno je potrebno:

1) zaokružiti teorije do samog kraja, kako bismo bili u mogućnosti da dođemo do što više predikcija;

2) pripremiti sve uslove za izvođenje eksperimenata.

Eksperimentalni dokazi su najjednostavniji deo ove price. Iz tog razloga, kada pominjemo projekte, prvenstveno mislimo na ove dve navedene stvari!

NA RUBU TEORIJE SVEGA

Centar za fiziku i kosmologiju od marta 2023. godine, počinje sa pripremnim radovima u cilju izgradnje “Fotonskog sudarača niskih energija“ – FCLE (photon collider L energy), čiji se završetak očekuje na proleće naredne godine. U FCLE laboratoriji sukcesivno će se izvoditi tri istraživanja, u cilju potvrđivanja tri fizičke teorije:

– Zavisnost deformacije prostorvremena od kretanja i brzine nosilaca elektromagnetnih polja (ujedinjena teorija G-EM polja)
– Kvantnomehanički efekti gravitacionog polja na promene energije vakuuma
– Bazična teorija informacija

A kroz eksperimentalna istraživanja i potvrde:

– Izazivanje i detektovanje mikro gravitacionih talasa
– Povećanje mase objekta u zavisnosti od konstrukcije prostorvremena
– Posredno detektovanje “Arhiona“, najfundamentalnijeg supstrata materije i energije, kroz transformacije poznatih elementarnih čestica. Ili popularno “St. John particle“, kao aluzija na “God particle“( Higsov bozon) i “Angel particle“(vlastita antičestica).

Osnovni rad, i teorijski i eksperimentalni, odnosi se na – “teoriju informacija“ – naučni koncept koji podrazumeva postojanje najfundamentalnije “čestice“ (ni bozonske ni fermionske), koja je u osnovi svih danas poznatih elementarnih čestica, i bozona i fermiona. Nazvana je “arhion“ (po grčkom prefiksu –arhi –glavni, prvi, pra-) ili popularno “čestica Svetog Jovana “, po prvoj rečenici iz Jevanđelja po Jovanu: “U početku beše reč“. Dakle, “čestica“ od koje je sve nastalo (materija, energija, ) i uz pomoć koje se upravljaju sama dejstva (fizičke konstante, posledično i zakoni). Poput “informacija“ zapisanih u DNK, koje su i stvaralac i upravitelj živih organizama (laičko pojednostavljivanje, radi lakšeg shvatanja). Pomenuti popularni naziv i aludiranje na prvu rečenicu iz Jev. po Jovanu, samo su zgodno upotrebljeni, – “U početku beše reč – u početku beše informacija“, jer “arhion“ jeste informacija, i teorija informacija nije ništa novo u teorijskoj fizici, tako da govorimo isključivo o strogo naučnoj teoriji i eksperimentu.

Bazična teorija informacija (ili alfa teorija – α theory) savršeno se uklapa i u standardni model i u teoriju superstruna (ili M – teoriju), i razrešava mnoge probleme sa kojima se suočavaju na najdubljem nivou. Dakle, dolazimo, zaista, do najosnovnije “građe“ svih elementarnih čestica. Bili to kvarkovi i elektroni, ili strune. Posledično, dolazimo do mogućeg objašnjenja Velikog praska u vremenu t=0. S druge strane, kod prva dva eksperimenta, daje se najdublja osnova Opšte teorije relativnosti, kao i čvrst dokaz isprepletenosti gravitacionog (prostorvremenskog) i elektromagnetnog polja, kao i korak bliže shvatanju tamne energije.

Praktično, ulazimo u zonu vremena Velikog praska koja je ispod Plankovog vremena.

Slobodno, i s punim pravom, možemo reći da se radi o najvećim i najznačajnijim eksperimentima u istoriji nauke.